Pre godina dana kada sam se vratila u Beograd i počela da treniram u teretani, imala sam velike strahove od kontakta sa ljudima, komunikacije. Bila sam nesigurna, bez ikakvog samopouzdanja. Na trening sam ulazila spuštene glave i komunicirala isključivo sa trenerom. Na jednom treningu primetila sam momka-Nemanju, sa neverovatnom mirnoćom, energijom, to se prosto oseti, čak se i mirno disanje čuje kroz svu tu galamu. Trener me je ubrzo posavetovao da bi trebala da pokušam da radim hipnoterapije sa njegovim klijentom-pa naravno- Nemanjom. U tom trenutku bila sam jako skeptična jer u ovo moderno doba toliko toga je prevara i kvazi jedicina, ali pošto verujem svom treneru dala sam šansu hipnoterapiji. Na početku bila sam zbunjena, jer šta zaboga on može meni da pomogne? Nakon druge terapije počela sam da osećam ogromne promene. Počela sam da shvatam da je život mnogo lakši nego što ga moj život komplikuje. Vremenom sam dobila dosta samopouzdanja, drastične promene u reagovanju na stresne situacije, shvatila sam da ranije nisam disala, da nisam znala da dišem. Nemanja ima divan, smiren glas koji sa strpljenjem čini da moja podsvest napokon predje u svesni deo, ja tako doživljam naše seanse. Danas, kada odem na trening, udjem sa osmehom, pozdravim se sa svima i uživam u svakom momentu.