Depresija je jedan od najčešćih psiholoških stanja u svetu, koji pogađa milione ljudi, nezavisno od njihove starosne dobi, pola ili društvenog statusa. Iako je često neshvaćena I minimizirana, depresija je poremećaj koji utiče na raspoloženje, ponašanje, razmišljanje I fizičko zdravlje osobe. Karakteriše je dubok osećaj tuge, stanje bezvoljnosti, umor I iscrpljenost, gubitak interesa ili zadovoljstva u aktivnostima koje su ranije bile prijatne, stanje bespomoćnosti, beznađa, smanjenje apetita, smanjenje motoričkih I fizičkih sposobnosti, praćeno sumornim I teškim mislima, kao I telesnim poremećajima. Uzrok depresije može biti kombinacija genetskih faktora, bioloških neramnoteža u mozgu, stresnih životnih događaja I društvenih faktora.
Iako depresija može nastati bez porodične istorije, genetika igra ulogu. Jer ako su članovi vaše porodice imali depresiju, postoji veća verovatnoća da ćete I vi razviti ovaj poremećaj.
Depresija je ponekad povezana I sa promenama u hemijskom balansu mozga. Neurotransmiteri poput seratonima, dopamina igraju neke od ključnih uloga u regulaciji raspoloženja, energije I motivacije a njihova neravnoteža može doprineti depresivnim simptomima.
Stresni životni događaji, kao što su smrt voljene osobe, proživljene trauma, problem u vezi, finansijski problemi, proživljene traume, nesreće, prirodne katastrofe mogu postati okidači za depresiju.
Takođe, osobe sa negativnim obrascima mišljenja, poput preteranog samokriticizma, pesimizma često su sklonije depresiji, jer njihov način razmišljanja može doprineti razvoju Ili pogoršanju depresivnih simptoma. Ovi obrasci mogu stvoriti začarani krug u kojem osoba postaje zarobljena u negativnim emocijama I mišljenju.
Depresija nije samo prolazni osećaj tuge, već i dugotrajan i ozbiljan poremećaj koji zahteva rad na sebi. Kada je osoba depresivna ona gubi motivaciju da bude aktivna, pati od nesanice, misli joj postaju pesimističke a osećanja prema sebi negativna. Osobe u ovom stanju nalaze se u pogoršanom fizičkom i psihičkom stanju.
Primer:
Zaposlena osoba ima više neproduktivnih radnih sati, odlazi kući ali nije u stanju da se opusti i odmori. Satima pokušava da zaspi. Budi se rano i misli samo o poslovima koji ga čekaju. Tokom vikenda ne uspeva da se dovoljno odmori pošto je neprestano zaokupljena problemima.
Izlazak iz depresivnog stanja zahteva veliki trud i pomoć izvan kruga porodice. Prepoznavanje simptoma i rano lečenje mogu pomoći u prevenciji ozbiljnih posledica, uključujući samoubilačke misli i ponašanja. Jer depresija nije znak slabosti i nije nešto što osoba može tako lako prevazići sopstvenim naporima. Potrebno je potražiti pomoć. Hipnoterapija može biti koristan alat u lečenju. Razumevanje dubokih uzroka depresije, smanjenje stresa, promena negativnih obrazaca mišljenja su sigurni koraci u lečenju depresije.
