Stres

Ljudski organizam, kao i svaka mašina, upotrebom se troši. Ljudski organizam se nalazi pod nekom vrstom pritiska čak i u slučajevima kada nije podvrgnut preteranim naporima nastalim zbog teške bolesti, povrede ili tako isto štetnim pritiscima usled mentalnih ili emotivnih napora. Poznato je da mnogi od tih pritisaka izazivaju stres. On se može izazvati na bezbroj načina. Do stresa dolazi kada god se organizam izloži prekomernom naporu bilo koje vrste. Ti napori koji izazivaju stres ne moraju uvek biti neprijatni ili nenormalni. Napori takve vrste mogu da budu, a često i jesu, napori koje tražimo i koje smatramo za poželjne. Takvi napori mogu da spadaju među one, bilo poželjne ili nepoželjne, koji su sastavni deo našeg običnog, svakodnevnog života.Mi smo izloženi stresu kada se aktivno bavimo sportom. Izloženi smo i kada smo nesrećni. Nalazimo se pod uticajem i kada smo uznemireni ili uzbuđeni. Podvrgnuti smo stresu kada smo bolesni, kada nam je jako hladno ili previše toplo, kada smo emotivno uzbuđeni, kada opečemo prste na vrućoj peći, kada smo potpuno zauzeti nekim teškim i nepoznatim poslom. Isti je slučaj i kada oštro raspravljamo o nečemu a stres isto tako postoji i onda kada se predajemo ljubavi. Ta aktivnost je gotovo bez kraja. Ona se kreće od najvažnijeg do najsmešnijeg, od najobičnijeg do najneobičnijeg, od čisto fizičkog do čisto duhovnog, svaka aktivnost koja organizmu nameće neki napor neizbežno izaziva izvestan stepen stresa.

Dete s’malim boginjama, vojnik pod neprijateljskom vatrom, poslovni čovek koji se muči i uzbuđuje, hirurg koji vrši delikatnu operaciju, administrativni  radnik koji mora za dva sata da uradi posao predviđen za četiri sata – svi su oni izvrgnuti stresu.

Sam po sebi stres je objektivni činilac, nešto što se može meriti, dok su naše reakcije na stres vrlo subjektivne. Na neke vrste stresova svi mi odgovaramo na gotovo isti način. Smatramo da je stres koji nastaje kada se predajemo ljubavi prijatan, a stres kao posledica neke bolesti do krajnosti neprijatan.

Naša reagovanja na druge vrste stresova su mnogo individualnija. Stres od kojeg jedan čovek oboli, može za nekog drugog da bude vrlo uzbudljiv. Čak i oni čija je tolerancija prema stresu vrlo visoka, različito će reagovati na njega.

Svi smo mi izvrgnuti stresu ali od nas zavisi u kom obliku. Od našeg sopstvenog izbora, načina života zavisi koliko i koju vrstu stresa želimo da podnesemo. Ma kakav bio naš izbor, mi ga moramo izvršiti u saglasnosti s činjenicom da je stres osnovni činilac života. To je opšte i zajedničko ime za sve vrste pritisaka koje doživljavamo. Jer stres je osnovna reakcija organizma na sva stanja. To je stanje u kome mi živimo. Bez obzira da li nam se sviđa ili ne, bilo da smo ga sami tražili ili da nam se nametnuo, stres je potreban uslov života i ako ga koristimo kako treba, on nam daje podstrek u našim nastojanjima.

On je neizbežan pratilac svakog napornog rada, prijatnog i neprijatnog. Čak i kada bismo mogli da živimo bez stresa, niko od nas ne bi to želeo, a sem toga ne bi bilo ni zdravo živeti bez njega. Jer život bez stresa bio bi tako monoton, jednoličan, dosadan, bez događaja, nepodnošlji i tih, da bi smo skrenuli od prevelike dosade. A ako već ne možemo i nećemo da uklonimo stres iz našeg života, naša je želja da uklonimo njegove negativne i sporedne posledice. Posledice koje izazivaju bolesti i koje mogu, ako se na vreme ne spreče, dovesti do fatalnih posledica po nas. Na sreću, danas postoje mnoge psihološke metode koje nam pomažu da lakše prebrodimo posledice stresa i koje nas edukuju na koji način u buduće da reagujemo na slične ili druge vrste stresa. Hipnoterapija je neinvazivan, bezbedan, bezbolan i efikasan metod pomoći koji nam omogućava da se podsetimo ili ponovo naučimo kako da uspešno rešavamo situacije u kojima se nađemo. Ovaj metod koji svoj rad zasniva na podsvesti može biti izuzetno koristan u upravljanju stresom, jer pomaže u opuštanju uma i tela. Kroz vođene vizualizacije i sugestije, smanjuje se anksioznost i poboljšava sposobnost suočavanja sa stresnim situacijama.

Hipnoterapija pomaže u upravljanju stresom na sledeće načine:

• Opuštanje: Hipnoterapija pomaže u postizanju dubokog stanja opuštenosti, što može smanjiti fizičke simptome stresa. Ona koristi tehnike opuštanja koje uključuju doboko disanje i vođene vizualizacije. Ove tehnike smanjuju nivo kortizola, hormona stresa, što može pomoći u smanjenju anksioznosti i napetosti.
• Promena percepcije: Kroz sugestije, terapeut pomaže klijentu da promeni način na koji doživljava stresne situacije, čineći ih manje zastrašujućim. Terapeut pomaže klijentu da prepozna i redefiniše negativne misli i uverenja koja doprinose stresu. Kroz sugestije tokom hipnoze, klijenti mogu naučiti da gledaju na stresne situacije kao na izazove umesto pretnji.
• Suočavanje sa emocijama: Hipnoterapija pomaže u otkrivanju potisnutih emocija. Kroz hipnozu klijenti mogu raditi na razumevanju korena svojih emocionalnih reakcija, što može olakšati oslobađanje od stresa.
• Razvijanje strategije: Terapeut pomaže klijentu da razvije strategije suočavanja koje su prilagođene njegovoj specifičnoj situaciji.
• Samopouzdanje i motivacija: Kroz hipnoterapiju, klijenti mogu raditi na jačanju samopouzdanja i motivacije. Ovo može smanjiti osećaj bespomoćnosti i povećati sposobnost suočavanja sa stresom.
• Povezivanje uma i tela: Hipnoterapija pomaže u stvaranju boljeg odnosa između tela i uma, omogućavajući klijentu da postane svesniji svojih telesnih reakcija na stres i nauči kako ih kontrolisati.

Stres predstavlja pojačano emocionalno stanje čoveka, koje ga sprečava da ispuni određeni cilj. Uzimajući u obzir uticaj koji stres vrši na osobu, možemo ga shvatiti kao skup fizioloških i psiholoških reakcija organizma, kada je suočen sa velikim opterećenjem.

Stres ne dolazi odjednom. Ljudsko biće ima mogućnost da prepozna signale opasnosti. Od svog nastanka pa do vrhunca, stres prolazi kroz tri faze: faza uzbune, faza otpora, faza umora.

1. Faza uzbune – pojavljuju se fiziološke reakcije i obaveštavaju onoga ko ih doživljava da bude oprezan. Ukoliko stres pređe granicu i kada osoba shvati da je na kraju snaga, u tom trenutku postaje svesna stresa, jer se stres oglasio. Događaji koji pokreću stres mogu biti jedan izvor stresa ili skup više različitih stresnih situacija koje se prepliću.
2. Faza otpora – dugotrajni stres prolazi fazu uzbune i osoba dospava u fazu otpora. Osoba postaje frustrirana, pati i gubi mnogo energije jer želi da promeni situaciju a ne zna šta treba da učini. Smanjuje joj se produktivnost i ulazi u začarani krug u kome sve više beži od sebe.
3. Faza umora – odlikuje se umorom, anskioznošću, depresijom.

Umor je obično praćen nervozom, nestabilnošću, gnevom, napetošću.

Može nam se desiti nagomilavanje više različitih faktora, od kojih ni jedan sam po sebi nije dovoljno snažan da pričini bilo kakva vidnija oštećenja, ali svi zajedno predstavljaju opasnog protivnika. U takvim slučajevima čak i neki sporedni i beznačajni stresor može biti slamka koja će nam izmaći tlo pod nogama.

Jedan od prvih simptoma uticaja stresa je otežana koncentracija i gubitak pamćenja.